СРБИЈА У ''КАНЏАМА'' КОРПОРАЦИЈСКОГ КАПИТАЛА СЕДМИ ДЕО
Кључни проблем Србије није њен геополитички положај између великих сила, већ чињеница да је прихватила улогу управљивог објекта туђих интереса.
СРБИЈА У ‘’КАНЏАМА’‘ КОРПОРАЦИЈСКОГ КАПИТАЛА
СЕДМИ ДЕО: СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ (2012-2025)
Ова анализа представља седми део комплексне студије под називом СРБИЈА У ‘‘КАНЏАМА’’ КОРПОРАЦИЈСКОГ КАПИТАЛА.
У свету се одвијају убрзане промене у контексту сучељавања носилаца једнополарности и вишеполарности, што се огледа у оружаним конфликтима у више региона. Карактеристични су појава и јачање утицаја нових фактора попут БРИКС-а, заоштравање у америчко-кинеским односима, даље ширање инфраструктуре НАТО-а ка истоку и милитаризација Европе. Предстоји кулминација у разрешењу сукоба између снага које настоје да очувају униполарност и држава ‘’глобалног југа’‘ у тежњи да се изврши преформатирање светског поретка у више полова.
За Европу је најкритичнији руско-украјински сукоб који представља последицу конфронтације пре свега амеручких и руских интереса на том простору Евроазије, што је узроковало негативне последице на економском плану, посебно у области енергетике у Европској унији. На то указују индикатори рецесијте. Такође, до изражаја су дошле несугласице између централних структура у Бриселу и настојања појединих чланица да очувају сувереност у погледу заштите националних интереса.
Република Србија се налази у центру Западног Балкана, што је чини кључном државом за стабилност целог региона који представља зону геополитичког такмичења ‒ САД и ЕУ желе да спрече утицај ‘’незападних’‘ сила.
У политичком смислу, процес приступања ЕУ омогућава западним актерима да кроз механизме условљавања утичу на унутрашње реформе и институционални развој Србије, чиме се стабилност повезује са процесом постепене нормативне и политичке конвергенције.
У последњих неколико година дошло је и до значајније промене односа Европске уније према Србији. То се првенствено огледа у чињеници да је интеграција условљена и спољним и унутрашњим факторима где питање Косова и Метохије има централно место у односу на европски пут земље.
Стабилност Србије за Запад има превасходно инструментални, а не само нормативни значај, будући да се посматра као кључни предуслов за очување шире геополитичке равнотеже на Западном Балкану. Као централна држава региона, Србија функционише као критичан фактор у спречавању ескалације криза, посебно у контексту питања Косова и Метохије, односа у Босни и Херцеговини и укупне безбедносне динамике југоисточне Европе.
Укупно посматрано, стабилност Србије у западној перцепцији није циљ сама по себи, већ функционални инструмент за управљање регионалним ризицима, контролу геополитичких токова и обезбеђивање дугорочне трансформације региона у складу са стратешким интересима западних актера.
Намена ове анализе је да образложи у каквим условима је функционисала спољна политика Србије у периоду владавине Александра Вучића, које су њене предности и слабости, као и перспективе у краткорочном периоду.
Подаци су обрађени и текст израђен употребом платформи CHAT GPT и Perplexity.ai, као и претходни делови студије, у настојању аутора да демонстрира могућности спознаје друштвене стварности у Србији коришћењем вештачке интелигенције.
Анализа садржи:
- општи карактер и циљеве српске спољне политке,
- унутрашње и спољне факторе који су утицали на њено обликовање,
- структурне противречности и фазе вишевекторске политике Србије,
- глобалне и регионалне околности од утицаја на ‘’еволуирање’‘ српске спољне политике,
- факторе кључног спољнополитичког утицаја на Србију, који су условно подељени на:
(1) ‘‘глобалне играче’’ (ЕУ, САД, РФ, НР Кина, НАТО и делом глобалистичке структуре),
(2) суседне земље (утицај исхода априлских избора у Мађарској) и
(3) ‘‘државе са средњим утицајем’’ (Израел, УАЕ, Турска, спољна политика Србије у контексту израелско-америчког агресије на Иран)
- однос према дијаспори
- потенцијалне сценарије развоја спољне политике Србије (post-2025)
- реаговање страних фактори уколико би на изборима у Србији (2026/2027) победиле сувеверенистичке снаге
ЗАКЉУЧАК
Спољна политика Србије у периоду 2012–2025 може се дефинисати као прагматична стратегија мултивекторског балансирања, чији су носећи стубови били формална оријентација ка Европској унији, очување државних позиција у вези са Косовом и Метохијом, војна неутралност као безбедносни оквир и диверзификација спољних партнера ради очувања маневарског простора. Тај модел омогућио је значајан степен тактичке флексибилности, али је истовремено генерисао унутрашње и спољне противречности. Унутрашњи фактори ‒ централизован политички систем, амбивалентно јавно мнење и контролисани медијски наративи ‒ условили су спољну политику која пре свега служи очувању унутрашње стабилности, фаворизујући постепене и често двосмислене потезе.
Кључни проблем Србије није њен геополитички положај између великих сила, већ чињеница да је прихватила улогу управљивог објекта туђих интереса. Управо зато је режим стабилократије дугорочно награђиван, не упркос ауторитарности, већ због њене корисности.
...
Остатак ЗАКЉУЧКА, као и целокупну анализу спољне политике Србије можете наћи у pdf формату на адреси:
У наредном периоду следи још неколико преосталих делова комплексне студије о стању у Србији под режимом Александра Вучића.