(ДА ЛИ) ''СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ'' У СРБИЈИ
Кључни структурни и концептуални недостаци у актуелној студентској иницијативи у Србији, који могу умањоити шансе за политички успех.
Широм Србије је у току интересантна акција (’’’Студенти побеђују’’) ради анимирања грађана да гласају за студентску листу.
Без обзира на досадашње симпатије према енергији и идејама студената, дискутабилна су два питања која ме чине скептичним.
На жалост, ни студенти, ни руководство не читају анализе које сам објавио на платформи Substack (https://zvekibra.substack.com).
Да су се потрудили да размотре садржај анализе и процене, било би им јасно да највероватниј неће постићи успех на парламентарним изборима (евентуално ванредним до краја 2026. године) какав желе.
И то због она два дискутабилна питања:
1. Претходно мора да се објави изборни ПРОГРАМ, па тек онда да се грађани анимирају да гласају за њих, што би било логично и коректно према будућим гласачима.
С обзиром да су прокламовали политичку борбу за бољу Србију (односно смену власти) ‒ онда би требало датко и да се понашају. Очекивање да ће им грађани поклонити поверење ‘‘на слепо’’ функционисало је док је трајао студентског активизам без политичких амбиција. У политичком сучељавању не може да се ‘‘игра на слепо’’ и ‘‘лови у мутном’’.
Дакле, драги студенти - ПРОГРАМ на видело, да знамо шта ће ваши кандидати да спроводе, да може народ да се подигне против њих и нове власти (евентуално) ако не поштују обавезу спровођења Програма (наравно, уколико буде прихваћен од већине гласача).
2. Ко је и како саставио студентску листу кандидата, то мора званично да се објави. Такође, да ли представља демократски израз воље већине у студентском покрету.
Наравно и подпитање: како је уопште могла да се састави листа кандидата? Да ли кандидати на листи уопште знају шта ће морати да спроводе (какав изборни програм)? А можда је замисао да се преко листе кандидата добије подршка, па тек онда да се спроводи неки Програм (?).
Можемо овде додати и трећу дилему - зашто студентски покрет ради на овакав начин? Да ли нека мањина студената која је преузела вођство у име неке већине намерава да наметањем листе кандидата избегне декларисање Програма, односно за шта ће се евентуално нова власт залагати ако подржимо студентски покрет.
Нешто овде не штима, то је очигледно.
Зато већина у студентском покрету, ако заиста желе да живе у уређеном и бољем друштву, мора да преузме лидерску улогу која им је можда отета и наметне Програм који ће одражавати очекивања већине народа, што је већ познато (поштовање Устава - територијални интегритет, војна неутралност, нема експлоатације литијума...).
Дакле, услов успеха је да се претходно очува јединство студентског покрета и да се отклоне споменуте аномалије.
Без јасно дефинисаног програма, транспарентног избора кандидата и унутрашње демократске легитимације, студентски покрет ризикује да пропусти историјску прилику и остави Србију у континуитету постојећег политичког правца.